nikolarstojanovicNestabilnost, labilnost i teško ostvarivanje istinskih odnosa i relacija na svim poljima u životnom okruženju uvek se dovode u vezu sa određenim psihološkim smetnjama koje postoje, bilo kod mlađih ili starijih.
Ličnost svake jedinke je vrlo posebna i kompleksna sama za sebe, a problematika koja se javlja u manjoj ili većoj meri može stvoriti teško funkcionisanje. Jedna od takvih pojava jeste i granični poremećaj ličnosti koji utiče na lošiji kvalitet života osobe, navodi je na samopovređivanje, a neretko i odbacivanje od strane okoline. Najvažnije u svemu jeste prepoznati potrebu da se problem reši, a onda potražiti stručnu pomoć.
Granični poremećaj ličnosti izaziva emocionalnu nestabilnost, dovodi do gubitka kontrole nad impulsivnim reakcijama i delovanjima, uz brojne druge simptome koji prate ovaj poremećaj ličnosti.
Prateći simptomi
Da bi se kroz simptome dijagnostikovao problem graničnog poremećaja ličnosti nije potreban jedan odlazak kod stručnjaka, već ispitivanje simptoma, njihovog trajanja i javljanja. Iako se određeni simptomi mogu videti već u ranom periodu odrastanja i periodu adolescencije, potrebno je da budu prisutni bar godinu dana da bi se dijagnostika tačno postavila.
Granični poremećaj ličnosti utiče na to da osoba konstantno beži od fiktivnog ili stvarnog doživljaja odbacivanja, bez obzira na to o kakvim i kojim se odnosima radi. Pored toga, tu je i jedan obrazak nestalnih i vrlo intenzivnih međuljudskih odnosa gde je prisutno odlaženje iz krajnosti u krajnost, ili se neko idealizuje ili sasvim obezvređuje.
Jedan od simptoma jeste i poremećaj identiteta, budući da osoba sa ovim poremećajem ličnosti nema stabilnu i jasnu predstavu sebe, već je ta slika nestabilna i promenljiva. Ovome se pridružuje i izražena impulsivnost, od reakcija, preko promiskuiteta, pa sve do zloupotrebe opijata. Simptom jesu i suicidne misli, kao i pokušaji ubistva, a tome se pridružuju i česte promene raspoloženja, anksioznost, razdražljivost…
Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti neretko izražavaju bes na neadekvatan i neprihvatljiv način, iz razloga nemogućnosti da se bes kontroliše, tu su i česte paranoidne misli, kao i hronično unutrašnje osećanje praznine i ništavosti.
Dijagnostikovanje graničnog poremećaja ličnosti
Samu dijagnostiku sprovodi stručnjak za mentalne bolesti i mentalno zdravlje, a to su psihijatri i psiholozi. Kroz razgovore se postavlja anamneza pacijenta, gde se spojem ovih i drugih simptoma može postaviti dijagnoza graničnog poremećaja. Međutim, radi se o veoma kompleksnom poremećaju, koji najpre predstavlja splet najrazličitijih simptoma, a tek njihovo dugo ponavljanje i prisustvo mogu biti siguran pokazatelj da je ovaj poremećaj prisutan.
Proces lečenja provodi se kroz psihoterapije, koje mogu trajati duže ili kraće, zavisno od želje, volje i truda samog pacijenta. Naravno, postoji i medikamentna terapija koja pomaže kod određenih simtpoma, ali se oni uzimaju isključivo preporukom i kontrolom nadležnog lekara.
Uzroci nastanka graničnog poremećaja
I pored brojnih naučnih dostignuća, još uvek ne postoje jasno vidljivi uzroci zašto ovaj poremećaj ličnost nastaje. Ono šta je sigurno jeste da se uključeni brojni faktori, genetski, biološki, emocionalni, socijalni. Granični poremećaj ličnosti nastaje kao splet okolnosti i dešavanja iz detinjstva, odnosa u porodici, u društvu, kao i što genetika ima svoj udeo, budući da deca od roditelja koji su imali ili imaju ovaj poremećaj takođe ga mogu naslediti.
